Surogat materinstvo: materice na raskršću kapitalizma i patrijarhata

Najava legalizacije surogat materinstva izazvala je brojne reakcije – s jedne strane, opšte oduševljenje onih koji na drugi način ne mogu da imaju biološko potomstvo, a s druge, nezadovoljstvo feministkinja koje upozororavaju da je ova forma asistirane reprodukcije eksploatacija ženskih tela i trgovina decom. Surogat materinstvo nije fenomen koji nastaje u društvenom vakuumu, te je neophodno kritički ga promišljati u okviru neoliberalnog patrijarhalnog konteksta u kome živimo, uvažavajući ženska ljudska prava da slobodno, van bilo kakve prinude, pa i ekonomske, odlučuju o svojim telima.

Najava legalizacije surogat materinstva izazvala je brojne reakcije – s jedne strane, opšte oduševljenje onih koji na drugi način ne mogu da imaju biološko potomstvo, a s druge, nezadovoljstvo feministkinja koje upozororavaju da je ova forma asistirane reprodukcije eksploatacija ženskih tela i trgovina decom. Surogat materinstvo nije fenomen koji nastaje u društvenom vakuumu, te je neophodno kritički ga promišljati u okviru neoliberalnog patrijarhalnog konteksta u kome živimo, uvažavajući ženska ljudska prava da slobodno, van bilo kakve prinude, pa i ekonomske, odlučuju o svojim telima.

Migrantske borbe u začaranom krugu: proterivanja i mobilna zajednička dobra

Zapadne sile migrantskoj krizi prilaze u skladu s vlastitom istorijom kolonijalnog nasilja. Umesto prihvatanja i pružanja uslova za život, finansiraju kampove i kaveze za migrante u balkanskim i severnoafričkim zemljama. Organizacije, grupe i pojedinke koje pomažu migrante rade to u sve težim uslovima, jer je na delu kriminalizacija solidarnosti.

Zapadne sile migrantskoj krizi prilaze u skladu s vlastitom istorijom kolonijalnog nasilja. Umesto prihvatanja i pružanja uslova za život, finansiraju kampove i kaveze za migrante u balkanskim i severnoafričkim zemljama. Organizacije, grupe i pojedinke koje pomažu migrante rade to u sve težim uslovima, jer je na delu kriminalizacija solidarnosti.

Školska godina počinje uz štrajk dela prosvetnih radnika

Prvi dan škole odvija se uz održavanje najavljenog štrajka u onim školama u kojima su zaposleni članovi i članice Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije. U tim školama časovi će biti skraćeni na 30 minuta, budući da skoro ništa od zahteva prosvetara nije ispunjeno iz Sporazuma o rešavanju spornih pitanja iz 2015.

Stalna kršenja ekonomskih i socijalnih prava u Srbiji – vlasti prikazuju alternativnu realnost

Račun za mere štednje ispostavljen je onima koji su najugroženiji – penzionerima, nezaposlenima i ženama u zdravstvu i prosveti. Odumiru zaštitna i socijalna funkcija države, dok se masovno krše radna prava, zaključak je autora istraživanja „Analiza stanja ekonomskih i socijalnih prava u Republici Srbiji“ Centra za dostojanstven rad, koje je podržao Međunarodni centar Olof Palme.

Zašto Kalinić ne ide u Kinu

Nikola Kalinić se javnim isticanjem svojih političkih stavova suprotstavio dominantnom nacionalističkom narativu sveprisutnom u sportu. Nažalost, čini se da je to bio i glavni razlog da ovaj košarkaš bude izostavljen iz tima koji će Srbiju predstavljati na Svetskom prvenstvu u Kini.

Ministar Đorđević najavio da minimalac ni sledeće dve godine neće dostići vrednost minimalne potrošačke korpe

Na poslednjoj, juče održanoj sednici Socijalno-ekonomskog saveta nije došlo do dogovora oko minimalne cene rada. Prema najavama ministra rada, Zorana Đorđevića, do kompromisnog dogovora između predstavnika reprezentativnih sindikata, poslodavaca i vlade bi moglo uskoro da dođe, međutim minimalac će ostati ispod vrednosti minimalne potrošačke korpe.

Poljoprivreda u kleštima niskih cena

Niske otkupne cene i ovog leta veliki broj poljoprivrednika ostavljaju u dilemi o daljem nastavku proizvodnje. Međutim, iako se nesrazmera između njihovog uloženog rada i ostvarene dobiti predstavlja kao uticaj tržišta, jasno je da se to tržište kroji po meri moćnijih igrača koji su obilato subvencionisani što razvijenim državama donosi više koristi.

Zdravlje u doba klimatskih promena

Rast temperature planete dovodi do širenja staništa insekata koji prenose zarazne bolesti i do drugih promena koje se negativno odražavaju na zdravlje. Rešenje se krije u odgovarajućoj kolektivnoj akciji.

Rast temperature planete dovodi do širenja staništa insekata koji prenose zarazne bolesti i do drugih promena koje se negativno odražavaju na zdravlje. Rešenje se krije u odgovarajućoj kolektivnoj akciji.

Frederik Rževski: Ukoliko muzika nije dosad promenila svet, to je samo zato što nije bila dovoljno dobra

Ljudi me povremeno pitaju može li muzika da promeni svet. Obično sam odgovarao ne, najverovatnije ne može, ali ukoliko ne delaš tako kao da može da promeni svet, najverovatnije nećeš pisati dobru muziku. Sada pak odgovaram: da, što da ne! I ukoliko nije dosad promenila svet, to je samo zato što nije bila dovoljno dobra.

Ljudi me povremeno pitaju može li muzika da promeni svet. Obično sam odgovarao ne, najverovatnije ne može, ali ukoliko ne delaš tako kao da može da promeni svet, najverovatnije nećeš pisati dobru muziku. Sada pak odgovaram: da, što da ne! I ukoliko nije dosad promenila svet, to je samo zato što nije bila dovoljno dobra.