U okviru osmomartovskih podsećanja na žensku borbu, otpor i solidarnost, sinoć su, u prostorijama KC Grada, dodeljena priznanja Bring The Noize – BeFem za feminističke inicijative tokom 2019. godinu.
Dok grad Beograd organizuje sadržajne pijačne dane s besplatnim savetovalištima o ženskom zdravlju, šoping molovi organizuju lude popuste za dame, a novine reklamiraju korisne i jeftine poklone u vidu led sijalica za lakše šminkanje, žene u Srbiji žive očajno.
Škotski parlament je juče usvojio nacrt zakona po kome će higijenski ulošci i tamponi biti besplatni za sve žene u državi. Higijenski ulošci i tamponi će, kako je predložeo u Zakonu, biti dostupni na javnim mestima: pored škola i fakulteta gde su od ranije dostupni i besplatni, sada će svaka žena moći da ih preuzme u apotekama, u javnim toaletima, društvenim centrima, mesnim zajednicama i sl.
Zbog teksta pesme „Svadba velika“ izvedene na ovogodišnjoj Beoviziji, takmičarskom festivalu zabavne muzike na kom se ujedno biraju i nacionalne predstavničke numere za Evroviziju, stručna i šira javnost zatražila je njeno povlačenje. Na tekst pesme u izvođenju Bore Dugića i Balkubano, reagovao je Autonomni ženski centar saopštenjem u kome navode da pesma poziva na nasilje nad ženama.
Uprkos činjenici da je sve više žena pogođeno negativnim promenama u svetu rada, naročito u tekstilnim i drugim industrijama u kojima su žene većinski uposlene, čini se da sindikati ne uspevaju da odgovore na njihove potrebe i probleme. Kako bi se njihov položaj unutar sindikalnog organizovanja popravio, sindikati moraju redefinisati sopstveno poimanje rada i početi da uzimaju u obzir problem neplaćenog rada, koji se odnosi na kućni rad – brigu oko porodice i domaćinstva.
Uprkos činjenici da je sve više žena pogođeno negativnim promenama u svetu rada, naročito u tekstilnim i drugim industrijama u kojima su žene većinski uposlene, čini se da sindikati ne uspevaju da odgovore na njihove potrebe i probleme. Kako bi se njihov položaj unutar sindikalnog organizovanja popravio, sindikati moraju redefinisati sopstveno poimanje rada i početi da uzimaju u obzir problem neplaćenog rada, koji se odnosi na kućni rad – brigu oko porodice i domaćinstva.
Iako bi mnoge rekle kako bi volele živeti život umetnice, maštajući da će ih, tako, većina životnih nedaća zaobići, realnost nam govori drugačije. I umetnice moraju jesti, negde spavati, boriti se za garantovano i dostojanstveno zdravstveno i penziono osiguranje.
Na današnji dan 1942. godine na oslobođenoj teritoriji Bosanskog Petrovca osnovan je Antifašistički front žena (AFŽ).
U medijima se govori o rodnoj ravnopravnosti i rodnoj reprezentaciji u medijima kada neka žena bude ubijena. Međutim, pitanje je kakvo je stanje po pitanju rodne ravnopravnosti u samim medijima, da li se i kako ono komunicira nevezano za povremenu pojavu izveštavanja o slučajevima nasilja nad ženama. O ovome smo razgovarali s koleginicama novinarkama.
Na jučerašnjem protestu Dižem glas za mame, okupljeni iskazali su podršku inicijativi za promenu zakona koji mnoge žene, decu i porodice diskriminiše oduzimajući im pravo na dostojanstvenu novčanu naknadu za porodiljsko odsustvo.
Na Svetski dan borbe protiv nasilja nad ženama Kongra star, organizacija ženskog pokreta Rožave, poziva na međunarodnu solidarnost zbog okupacionog i genocidnog rata koji Turska vodi u severnim i istočnim delovima Sirije.
Mreža Žene protiv nasilja pozivaju na skup podrške i solidarnosti sa Marijom Lukić i ženama sa iskustvom seksualnog nasilja koji će biti organizovani sutra, 6. novembra na više različitih lokacija, u Beogradu, Nišu, Užicu i Kruševcu.
Pokrenuta je međunarodna kampanja „Žene brane Rožavu“. Njen cilj je ujedinjenje u borbi protiv fašizma, okupacije i patrijarhata, saopštava organizacioni odbor kampanje.
Politike planiranja porodice u Srbiji rade upravo suprotno od onoga šta bi trebalo da bude njihova svrha. Međutim, vlasti za nizak natalitet ne krive politike koje sprovode, već – gle čuda – žene.
Krajem jula ove godine, petnaestogodišnja Aleksandra je ubijena u mestu Karakal u južnoj Rumuniji. Činjenica da je tri puta pozivala policiju kojoj je trebalo devetnaest sati da locira poziv i stigne na mesto ubistva izazvala je šok i ogorčenje širom Rumunije, ali i uputila na ozbiljnost korupcije državih aparata, te katastrofalni učinak kapitalizma na periferiji Evrope.
Marija Lukić je je javno progovorila o seksualnom uznemiravanju koje je trpela od svog nadređenog, bivšeg predsednika opštine Brus Milutina Jeličića Jutke, zbog čega je u toku i sudski proces. Prilikom svečanog uručenja nagrade Marija je poručila da „Sloboda nema alternativu“.
Najava legalizacije surogat materinstva izazvala je brojne reakcije – s jedne strane, opšte oduševljenje onih koji na drugi način ne mogu da imaju biološko potomstvo, a s druge, nezadovoljstvo feministkinja koje upozororavaju da je ova forma asistirane reprodukcije eksploatacija ženskih tela i trgovina decom. Surogat materinstvo nije fenomen koji nastaje u društvenom vakuumu, te je neophodno kritički ga promišljati u okviru neoliberalnog patrijarhalnog konteksta u kome živimo, uvažavajući ženska ljudska prava da slobodno, van bilo kakve prinude, pa i ekonomske, odlučuju o svojim telima.
Najava legalizacije surogat materinstva izazvala je brojne reakcije – s jedne strane, opšte oduševljenje onih koji na drugi način ne mogu da imaju biološko potomstvo, a s druge, nezadovoljstvo feministkinja koje upozororavaju da je ova forma asistirane reprodukcije eksploatacija ženskih tela i trgovina decom. Surogat materinstvo nije fenomen koji nastaje u društvenom vakuumu, te je neophodno kritički ga promišljati u okviru neoliberalnog patrijarhalnog konteksta u kome živimo, uvažavajući ženska ljudska prava da slobodno, van bilo kakve prinude, pa i ekonomske, odlučuju o svojim telima.
Ročište Milutinu Jeličiću Jutki, bivšem predsedniku opštine Brus, optuženom za seksualno uznemiravanje Marije Lukić, koje je najavljeno za danas, ponovo je odloženo.
Slaba institucionalna podrška tokom trudnoće i porođaja dovodi do toga da se žene suočavaju sa sve većim pritiscima i dilemama. Uloga dule u toku trudnoće i porođaja jeste da ženu informiše o fiziološkim i emotivnim procesima kroz koje prolazi, ali i o izborima koje bi trebalo da ima.
Jedna od predrasuda ili, jednostavnije rečeno, pogrešnih premisa o partnerskim odnosima jeste da će dete/deca „srediti stvari“, uneti ravnotežu, učvrstiti odnose među partnerima. Odrastamo i živimo s morem sličnih poruka, koje nas zbunjuju, uznemiruju, upućuju na neku grešku u koracima. Čekamo da stvari legnu na mesto... Čekamo i čekamo... A poneko se u tom procesu oseća prevareno. Jer u kom univerzumu se odnosi rešavaju sami po sebi?
Jedna od predrasuda ili, jednostavnije rečeno, pogrešnih premisa o partnerskim odnosima jeste da će dete/deca „srediti stvari“, uneti ravnotežu, učvrstiti odnose među partnerima. Odrastamo i živimo s morem sličnih poruka, koje nas zbunjuju, uznemiruju, upućuju na neku grešku u koracima. Čekamo da stvari legnu na mesto… Čekamo i čekamo… A poneko se u tom procesu oseća prevareno. Jer u kom univerzumu se odnosi rešavaju sami po sebi?
Trudnoća podrazumeva različite telesne, hormonske i fiziološke promene, društvena očekivanja i zadate norme, ali i strahove, strepnje i mnoga pitanja. Kako ženu sistemski ohrabriti i podržati u trudnoći i nakon nje?
Otvorenim pismom javnosti objavljenim u listu Danas je grupa novinarki, aktivistkinja i naučnih radnica navela je da ih Zoran Ćirjaković, predavač na Fakultetu za medije i komunikacije u Beogradu duže vreme proganja i da su izložene njegovom verbalnom nasilju na društvenim mrežama.
