Krizni štab je odavno prokockao poverenje zbog odluka koje je donosio pod uticajem političara. Potrebno je pridržavati se preporučenih mera, ali i razumeti zašto među građanima postoji toliki otpor prema njima.
Krizni štab je odavno prokockao poverenje zbog odluka koje je donosio pod uticajem političara. Potrebno je pridržavati se preporučenih mera, ali i razumeti zašto među građanima postoji toliki otpor prema njima.
Svakim danom raste broj novozaraženih od infekcije koronavirusom. Republički krizni štab je doneo odluku da se uvedu nove mere kako bi se epidemiološka situacija stavila pod kontrolu, iz udruženja Ujedinjeni protiv kovida poručuju da su mere nedovoljne.
Združena akcija Krov nad glavom je objavila javni zahtev za obustavu prinudnih iseljenja usled eskalacije pandemije. Oni skreću pažnju na to da su iseljenja dodatno nebezbedna u situaciji kada nije dozvoljeno okupljanje više od 5 osoba, kao što nalažu nove mere za zaštitu od koronavirusa.
Sličnosti među bivšim jugoslovenskim republikama pokazuju se tokom pandemije. Teret krize vlasti tovare na leđa radnica i radnika, koji su, mada fragmentirano, širom bivše zajedničke države organizovali otpor uprkos dvostrukoj pretnji: zaraze i gubljenja posla
Politički koktel uništavanja javnog zdravstva i loših klimatskih politika je smrtonosan. Organizovanje radnika u javnom sektoru i njiovo povezivanje s socijalnim i zelenim borbama je ključan za očuvanje zdravlja i zdravstva.
Pandemija COVID-19 i preventivne mere koje su usledile više su pogodile žene nego muškarce na tržištu rada, pri čemu je sedam procenata zaposlenih žena izgubilo posao ili otišlo na prinudni odmor, u poređenju sa četiri procenta zaposlenih muškaraca, navodi se u saopštenju UNFPA i UN Women.
Analiza FCD i OHCHR pokazala je da se stanje radnih prava u Srbiji drastično pogoršalo tokom nedavnog vanrednog stanja proglašenog zbog epidemije COVID-19. Šta treba menjati da nam se taj scenario ne bi ponovo dogodio?
Na protestu „Decu vam ne damo“ u organizaciji pokreta „Živim za Srbiju“ koji je održan subotu 17. oktobra ispred zgrade Predsedništva iznet je niz stavova koji govore protiv imunizacije stanovništva i nošenja zaštitnih maski ali i protiv delovanja centara za socijalni rad.
Sara Lenard (Sarah Leonard) je novinarka i urednica nekoliko levo orijentisanih časopisa i online magazina kojih je iz dana u dan sve više u Sjedinjenim Američkim Državama. Zajedno s Baskarom Sunkarom (Bhaskar Sunkara), priredila je zbirku eseja pod nazivom: „Budućnost kakvu želimo: radikalne ideje za novi vek“ (The Future We Want: Radical Ideas for the New Century). Sa Sarom smo se sreli u Beogradu tokom prošle godine na njenom proputovanju kroz jugoistočnu Evropu, a razgovor smo obnovili tokom proteklih nekoliko meseci obeleženih globalnom pandemijom koronavirusa.
Sara Lenard (Sarah Leonard) je novinarka i urednica nekoliko levo orijentisanih časopisa i online magazina kojih je iz dana u dan sve više u Sjedinjenim Američkim Državama. Zajedno s Baskarom Sunkarom (Bhaskar Sunkara), priredila je zbirku eseja pod nazivom: „Budućnost kakvu želimo: radikalne ideje za novi vek“ (The Future We Want: Radical Ideas for the New Century). Sa Sarom smo se sreli u Beogradu tokom prošle godine na njenom proputovanju kroz jugoistočnu Evropu, a razgovor smo obnovili tokom proteklih nekoliko meseci obeleženih globalnom pandemijom koronavirusa.
Pandemija koronavirusa i preteća privredna i ekonomska kriza su mnoge poslodavce osokolile da dodatno narušavaju radna prava. Ni radnice i radnici u Bosni i Hercegovini nisu izuzeti od ovoga, a među najugroženijima su oni koji rade u tekstilnoj industriji o čemu je govorio Danko Ružičić, predsednik Sindikata tekstila, kože i obuće Republike Srpske.
Predstavnici udruženja „Ujedinjeni protiv kovida“ će 24. septembra, nakon nekoliko javnih zahteva, imati sastanak sa ministrom zdravlja Zlatiborom Lončarom.
Pandemija koronavirusa je mnoge radnike i radnice primorala da nastave sa obavljanjem svojih poslova od kuće. Iako u Bosni i Hercegovini postoji zakonski okvir koji bi regulisao rad od kuće, mnogi poslodavci su iskoristili novonastalu situaciju kako bi troškove rada dodatno prebacili na leđa radnika i radnica.
Krize redovito izoštre nejednakost i nedostatak solidarnih politika i mehanizama unutar Evropske unije. Težina posledica pandemije izazvala je određena odstupanja od uobičajenih odgovara na krizu.
Kada nema profitabilnih koncerata, festivala i drugih masovnih događaja, mašinerija muzičke industrije melje svoju bazu – muzičarke i muzičare. Njih bi se dalo društveno zaštititi, ali postojeća regulacija te radne oblasti daje vlastima odrešene ruke da veliki deo muzičara prepuste nemilosti tržišta, na kojem nema potražnje za njihovom radnom snagom.
Kada nema profitabilnih koncerata, festivala i drugih masovnih događaja, mašinerija muzičke industrije melje svoju bazu – muzičarke i muzičare. Njih bi se dalo društveno zaštititi, ali postojeća regulacija te radne oblasti daje vlastima odrešene ruke da veliki deo muzičara prepuste nemilosti tržišta, na kojem nema potražnje za njihovom radnom snagom.
Od izvora iz UGS „Nezavisnost“ saznajemo da će pregovori o visini minimalne zarade za sledeću godinu biti gotovi do 14. septembra. Osim toga, znamo i da su predstavnici poslodavaca protiv bilo kakvog povećanja, dok sindikalni predstavnici zahtevaju povećanje na 37.000 dinara. Predstavnici dve sindikalne centrale koje ne učestvuju u radu Socijalno-ekonomskog saveta – Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS) i Udruženi sindikati Srbije Sloga, smatraju da stvarnih pregovora zapravo i nema i da odluku donosi jedan čovek.
Kupovina lokalne hrane i prehrambenih proizvoda preko interneta od malih proizvođača pokazalo se kao alternativa u doba pandemije koronavirusa. Uprkos nizu prednosti takve proizvodnje i prodaje, sistem favorizuje krupne aktere i njihove profite.
Udruženje ekonomista i pravnika COVID-19 Eviction Defense Project nedavno je objavilo da bi čak petina od 110 miliona Amerikanaca koji žive u unajmljenom smeštaju mogla biti primorana na selidbu, ili ostati u potpunosti bez krova nad glavom do kraja septembra. Druga istraživanja daju još mračnije procene, upozoravajući na to da je u rizičnom položaju čak 30-40 miliona ljudi u SAD.
Ekonomista Mihael Hajnrih diskutuje o tome da li aktuelnu situaciju treba tumačiti kao krizu i objašnjava kako na nju reaguju ekonomski akteri, pre svega u EU i Nemačkoj.
Dok se stotine angažovanih u sektoru kulture hitno prijavljuju na tek raspisani Fond solidarnosti kulturnih radnica i radnika Srbije, budući da su se našli u teškoj materijalnoj situaciji, svi se pitaju šta je za to vreme radio Savet za kreativne industrije bivše predsednice Vlade, Ane Brnabić. Koliko možemo da vidimo – bavio se turističkim vodičima.
Sve prisutnija pojava širenja različitih teorija zavera, naročito na društvenim mrežama, protiv 5G mreže, vakcinacije, koronavirusa, neretko dolazi i od ljudi koji su visokoobrazovani ali istovremeno i sistemski odbačeni iz „demokratskog“ zapadnog sveta. U ofanzivnoj borbi kapitalističkih režima protiv širokih slojeva stanovništva, u klopci buržoaske koruptivne države, lako se sklizne u sujeverje, ili kontinuiranu paniku.
Sve prisutnija pojava širenja različitih teorija zavera, naročito na društvenim mrežama, protiv 5G mreže, vakcinacije, koronavirusa, neretko dolazi i od ljudi koji su visokoobrazovani ali istovremeno i sistemski odbačeni iz „demokratskog“ zapadnog sveta. U ofanzivnoj borbi kapitalističkih režima protiv širokih slojeva stanovništva, u klopci buržoaske koruptivne države, lako se sklizne u sujeverje, ili kontinuiranu paniku.
Roditelji teško uspevaju da adekvatno usklade svoje radne obaveze i borbu za materijalno obezbeđivanje porodice sa vremenom potrebnim za brigu o deci. Majke su višestruko opterećene, a državne politike pored deklarativne brige za natalitet malo šta pružaju.
Roditelji teško uspevaju da adekvatno usklade svoje radne obaveze i borbu za materijalno obezbeđivanje porodice sa vremenom potrebnim za brigu o deci. Majke su višestruko opterećene, a državne politike pored deklarativne brige za natalitet malo šta pružaju.
Frizerke i frizeri poslednjih dana vode aktivnu kampanju u kojoj od države zahtevaju novi paket mera pomoći koji bi njima, ali i drugim zanatlijama, omogućio opstanak tokom epidemije.
Nasiljem je moguće ugušiti proteste, ali ne i nezadovoljstvo. Stanje javnog zdravstva i ekonomske prognoze sugerišu da treba da se spremamo za vruću jesen.
