Forma: Analiza

Protest ispred Vlade Srbije

Pojedine manjkavosti ideje ekspertske vlade – zašto su neuspešne osim ako ne dolaze „odozdo“?

Ekspertska vlada je isplivala kao predlog razrešenja političke krize iza kojeg je stao veći broj aktera, uključujući i deo studentskog pokreta. Ipak, viđenja toga kakva je to vlada i ko bi je činio se razlikuju dok ujedno ostaje nejasno kako do nje doći. Nemanja Drobnjak je analizirao mogućnosti i ograničenja koncepta ekspertske vlade.

Ekspertska vlada je isplivala kao predlog razrešenja političke krize iza kojeg je stao veći broj aktera, uključujući i deo studentskog pokreta. Ipak, viđenja toga kakva je to vlada i ko bi je činio se razlikuju dok ujedno ostaje nejasno kako do nje doći. Nemanja Drobnjak je analizirao mogućnosti i ograničenja koncepta ekspertske vlade.

Demokratija je nemoguća u kapitalizmu

U knjizi „Crnokošuljaši i Crveni“ politikolog Majkl Parenti ukazuje na istorijsku saradnju kapitala i fašizma. Od Musolinija i Hitlera pa sve do danas, fašizam je koristan u progonu neistomišljenika, uništavanju radništva i širenju politika slobodnog tržišta. Posledice ovih trendova poput nejednakosti, korupcije i ekološkog uništenja, uz onemogućavanje političkog izražavanja narodne volje – koje vidimo danas i u Srbiji – pokazuju da je demokratija u kapitalizmu neostvariva.

U knjizi „Crnokošuljaši i Crveni“ politikolog Majkl Parenti ukazuje na istorijsku saradnju kapitala i fašizma. Od Musolinija i Hitlera pa sve do danas, fašizam je koristan u progonu neistomišljenika, uništavanju radništva i širenju politika slobodnog tržišta. Posledice ovih trendova poput nejednakosti, korupcije i ekološkog uništenja, uz onemogućavanje političkog izražavanja narodne volje – koje vidimo danas i u Srbiji – pokazuju da je demokratija u kapitalizmu neostvariva.

Put do Lakog štrajka – pokrenuta je inicijativa Pravo na štrajk

Guglova platforma za praćenje trendova pokazuje da je pretraga „generalni štrajk“ tokom marta bila najveća otkako se ta evidencija vodi. Stoga ne čudi da je i jedno od prepoznatljivijih obeležja demonstranata postao bedž sa natpisom „Laki štrajk“, u stilu logoa brenda cigareta. Na putu do generalnog štrajka stoji trenutni Zakon o štrajku koji Inicjativa Pravo na štrajk želi da promeni.

Guglova platforma za praćenje trendova pokazuje da je pretraga „generalni štrajk“ tokom marta bila najveća otkako se ta evidencija vodi. Stoga ne čudi da je i jedno od prepoznatljivijih obeležja demonstranata postao bedž sa natpisom „Laki štrajk“, u stilu logoa brenda cigareta. Na putu do generalnog štrajka stoji trenutni Zakon o štrajku koji Inicjativa Pravo na štrajk želi da promeni.

Dvorište osnovne škole u Beogradu; Foto: Mašina

Koliko još dece i mladih? Potreba za sistemskim seksualnim obrazovanjem u Srbiji

Zbog čega deca i mladi ostaju nezaštićeni kada je reč o seksualnom uznemiravanju i nasilju i koliko dugo još treba da se čeka na sistemsko rešavanje ovog problema? Struka godinama apeluje na činjenicu da oni ne mogu sami da prepoznaju neprimerena ponašanja odraslih ili vršnjaka ako ih tome niko ne nauči.

Zbog čega deca i mladi ostaju nezaštićeni kada je reč o seksualnom uznemiravanju i nasilju i koliko dugo još treba da se čeka na sistemsko rešavanje ovog problema? Struka godinama apeluje na činjenicu da oni ne mogu sami da prepoznaju neprimerena ponašanja odraslih ili vršnjaka ako ih tome niko ne nauči.

Kako nakon 15. marta: O čemu govorimo kada govorimo o promeni sistema

Nakon najmasovnijeg studentskog protesta u Srbiji ali i šire, održanog 15. marta u Beogradu, s pravom se postavlja pitanje šta i kako dalje. Borba se nastavlja, a u okviru diskusija o „sistemskim“ promenama, mimo etno-nacionalističkih antisistemskih narativa, ili liberalnih želja za ekspertskom vladom, treba naglasiti onu klasnu, koja proizilazi iz konkretnosti studentske borbe – za (samo-organizovano) društvo kao političku zajednicu.

Nakon najmasovnijeg studentskog protesta u Srbiji ali i šire, održanog 15. marta u Beogradu, s pravom se postavlja pitanje šta i kako dalje. Borba se nastavlja, a u okviru diskusija o „sistemskim“ promenama, mimo etno-nacionalističkih antisistemskih narativa, ili liberalnih želja za ekspertskom vladom, treba naglasiti onu klasnu, koja proizilazi iz konkretnosti studentske borbe – za (samo-organizovano) društvo kao političku zajednicu.

Zašto su važni protesti u malim gradovima i opštinama?

U manjim mestima je mnogo teže organizovati proteste i blokade. Tamo gde „svako svakoga zna“ i gde socijalna i materijalna sigurnost ljudi često zavise od lokalnih moćnika treba skupiti hrabrosti i izaći na ulicu i protestovati. Ipak, za razliku od prethodnih godina gotovo da nema mesta u Srbiji u kojem nije bilo protesta ili blokade.

U manjim mestima je mnogo teže organizovati proteste i blokade. Tamo gde „svako svakoga zna“ i gde socijalna i materijalna sigurnost ljudi često zavise od lokalnih moćnika treba skupiti hrabrosti i izaći na ulicu i protestovati. Ipak, za razliku od prethodnih godina gotovo da nema mesta u Srbiji u kojem nije bilo protesta ili blokade.

prolaznici na ulici

Ulice nejednakosti – položaj žena u saobraćajnom sistemu

Saobraćaj bi trebalo da bude javno i društveno dobro, i kao takav da pripada svima, bez obzira na pol, ekonomski i društveni status, političku i versku pripadnost, fizičke karakteristike i sl. Međutim, da li to baš tako?

Saobraćaj bi trebalo da bude javno i društveno dobro, i kao takav da pripada svima, bez obzira na pol, ekonomski i društveni status, političku i versku pripadnost, fizičke karakteristike i sl. Međutim, da li to baš tako?

U susret 8. martu: Kome smeta sećanje na Antifašistički front žena?

Tokom Meseca feminističkog antifašizma, koji će kulminirati Osmomartovskim maršem, organizovan je niz događaja kojima se obeležava 80. godina od osnivanja Antifašističkog fronta Žena Srbije. Kako smo mogli da vidimo, uzurpirane javne institucije, kako u Beogradu tako i u Novom Sadu, nastavile su da uzurpiraju javno sećanje.

Tokom Meseca feminističkog antifašizma, koji će kulminirati Osmomartovskim maršem, organizovan je niz događaja kojima se obeležava 80. godina od osnivanja Antifašističkog fronta Žena Srbije. Kako smo mogli da vidimo, uzurpirane javne institucije, kako u Beogradu tako i u Novom Sadu, nastavile su da uzurpiraju javno sećanje.

Alternativa za Nemačku – rastuća pretnja demokratiji

Alternativa za Nemačku, stranka krajnje desnice, je na nedavno završenim parlamentarnim izborima u toj evropskoj državi ostvarila do sada najbolji rezultat osvojivši nešto više od 20 posto glasova. Iako pretnja po demokratske vrednosti nije nova, ovakvim izbornim rezultatima u Nemačkoj ona svakako postaje veća.

Alternativa za Nemačku, stranka krajnje desnice, je na nedavno završenim parlamentarnim izborima u toj evropskoj državi ostvarila do sada najbolji rezultat osvojivši nešto više od 20 posto glasova. Iako pretnja po demokratske vrednosti nije nova, ovakvim izbornim rezultatima u Nemačkoj ona svakako postaje veća.

Jutarnja smatranja na Pinku: Analizirali smo da vi ne biste morali

Konstruisani narativi o „zavedenoj omladini“, o studentima kao „anarho-levičarima“ i „separatistima“ koji se svakodnevno proizvode u jutarnjem programu „Novo jutro“ na televiziji Pink, služe stvaranju novih društvenih podela i generisanja nasilja od vrha vladajućeg režima.

Konstruisani narativi o „zavedenoj omladini“, o studentima kao „anarho-levičarima“ i „separatistima“ koji se svakodnevno proizvode u jutarnjem programu „Novo jutro“ na televiziji Pink, služe stvaranju novih društvenih podela i generisanja nasilja od vrha vladajućeg režima.

Kako da objasnim starijima zašto studenti protestuju?

Kako su studenske blokade, protesti i marševi postali sve masovniji, oni su i glavna tema svakodnevnih razgovora. U medijima takođe dominiraju studenti, bilo da se o njima izveštava negativno ili pozitivno. Za mnoge je otvoreno pitanje – kako objasniti šta su zahtevi i zašto su oni važni.

Kako su studenske blokade, protesti i marševi postali sve masovniji, oni su i glavna tema svakodnevnih razgovora. U medijima takođe dominiraju studenti, bilo da se o njima izveštava negativno ili pozitivno. Za mnoge je otvoreno pitanje – kako objasniti šta su zahtevi i zašto su oni važni.

Drugi korak: Pitanje od milion dolara

Podrška studentskom pokretu i njihovim zahtevima je izuzetno velika, tolika da je režim svestan da se bliži svom kraju. Da bi se to zaista i desilo potrebno je učiniti i sledeći korak, a šta bi on mogao biti u autorskom tekstu razmatra Filip Balunović.

Podrška studentskom pokretu i njihovim zahtevima je izuzetno velika, tolika da je režim svestan da se bliži svom kraju. Da bi se to zaista i desilo potrebno je učiniti i sledeći korak, a šta bi on mogao biti u autorskom tekstu razmatra Filip Balunović.

saobraćajna gužva u beogradu

BlaBlaCar pod napadom: Da li je deljenje vožnje zaista ilegalno?

Platforma za deljenje troškova prevoza BlaBlaCar ponovo je u žiži javnosti nakon što je Poslovno udruženje drumskog saobraćaja „Srbijatransport“ zatražilo njenu zabranu, tvrdeći da je reč o nelegalnom prevozu. Iako ovo udruženje ističe da štiti interese građana, postavlja se pitanje – čiji interesi su zaista ugroženi?

Platforma za deljenje troškova prevoza BlaBlaCar ponovo je u žiži javnosti nakon što je Poslovno udruženje drumskog saobraćaja „Srbijatransport“ zatražilo njenu zabranu, tvrdeći da je reč o nelegalnom prevozu. Iako ovo udruženje ističe da štiti interese građana, postavlja se pitanje – čiji interesi su zaista ugroženi?

Vučić i Deklaracija o Vojvodini: Drugi dolazak Miloševićev ili pucanj u prazno?

Kad je teško – deklaracija. U manjku ideja, ali i moći, da reši nastalu političku krizu u zemlji, Aleksandar Vučić je izmislio pokušaje otcepljenja Vojvodine koje nikome, osim njemu, nije tema.

Kad je teško – deklaracija. U manjku ideja, ali i moći, da reši nastalu političku krizu u zemlji, Aleksandar Vučić je izmislio pokušaje otcepljenja Vojvodine koje nikome, osim njemu, nije tema.

hitna pomoć

Hitna pomoć koja ne pomaže: sistem koji uskraćuje šansu za život

Pokret Meri je došao u posed dokumenata koji još jednom bacaju senku sumnje u postupanje i rad službe hitne pomoći. Nakon upućenog poziva u ranim jutarnjim časovima hitna pomoć nije izašla na teren, nekoliko sati kasnije je preminulo dete kome nije ukazana pomoć. Ovaj slučaj i nedostatak zakonske regulative kada je u pitanju služba hitne pomoći pojašnjava Dejan Zejnula, osnivač pokreta Meri.

Pokret Meri je došao u posed dokumenata koji još jednom bacaju senku sumnje u postupanje i rad službe hitne pomoći. Nakon upućenog poziva u ranim jutarnjim časovima hitna pomoć nije izašla na teren, nekoliko sati kasnije je preminulo dete kome nije ukazana pomoć. Ovaj slučaj i nedostatak zakonske regulative kada je u pitanju služba hitne pomoći pojašnjava Dejan Zejnula, osnivač pokreta Meri.

Nakon blokade naplatne rampe niški studenti se spremaju na pešačenje do Kragujevca

Studenti i studentkinje iz Niša su juče uz podršku velikog broja građana sproveli višesatnu blokadu na autoputu. Time su još jednom pokazali da su studentski plenumi i njihova tela kadri da organizuju i obezbede velike protestne skupove u borbi za ispunjenje njihvih zahteva.

Studenti i studentkinje iz Niša su juče uz podršku velikog broja građana sproveli višesatnu blokadu na autoputu. Time su još jednom pokazali da su studentski plenumi i njihova tela kadri da organizuju i obezbede velike protestne skupove u borbi za ispunjenje njihvih zahteva.

rafovi u prodavnici

Živeti bojkot, preživeti kapitalizam

Kao što su protesti i blokade povratili veru u političku moć, bojkot trgovaca vraća veru u ekonomsku moć. Zato bojkot treba podržati, ali i proširiti i ustaliti kao mehanizam ekonomske samozaštite. Pored društvenih, psiholoških i ekoloških prednosti, odricanje od suvišne kupovine je prilika da se preispita uloga tržišta u ključnom problemu današnjice – imperativu ekonomskog rasta

Kao što su protesti i blokade povratili veru u političku moć, bojkot trgovaca vraća veru u ekonomsku moć. Zato bojkot treba podržati, ali i proširiti i ustaliti kao mehanizam ekonomske samozaštite. Pored društvenih, psiholoških i ekoloških prednosti, odricanje od suvišne kupovine je prilika da se preispita uloga tržišta u ključnom problemu današnjice – imperativu ekonomskog rasta

Foto: građanski potesti

Tri meseca protesta protiv korupcije i nasilja

Očekivano je da blokada tri novosadska mosta zakazana za prvi februar bude jedno od najmasovnijih od protestnih okupljanja koja od prvog novembra 2024. samo jačaju. Evo kako smo došli do toga.

Očekivano je da blokada tri novosadska mosta zakazana za prvi februar bude jedno od najmasovnijih od protestnih okupljanja koja od prvog novembra 2024. samo jačaju. Evo kako smo došli do toga.

Foto: studentski protest

Kuda dalje?

Šta nam je činiti dan posle i kako politički dizajnirati novo društvo, učeći i praktikujući političko mišljenje i kroz (studentske) plenume?

Šta nam je činiti dan posle i kako politički dizajnirati novo društvo, učeći i praktikujući političko mišljenje i kroz (studentske) plenume?

Protest ispred Pete beogradske gimnazije

Zakon o štrajku, pa šta?

Zakon o štrajku nije u skladu sa međunarodnim pravom i ugovorima – ako želite da štrajkujete Ustav vam omogućava da se oslonite na međunarodno pravo. Stručnjak za radno pravo, Mario Reljanović je pisao o mogućnostima oslanjanja na međunarodne standarde pri organizovanju štrajka.

Zakon o štrajku nije u skladu sa međunarodnim pravom i ugovorima – ako želite da štrajkujete Ustav vam omogućava da se oslonite na međunarodno pravo. Stručnjak za radno pravo, Mario Reljanović je pisao o mogućnostima oslanjanja na međunarodne standarde pri organizovanju štrajka.

Generalni štrajk – kako ga pokrenuti?

Generalni štrajk mnogima deluje kao kolektivna akcija koja bi dovela do pada režima i razrešenja političke krize u Srbiji. Kakve su mogućnosti za generalni štrajk i ko i kako može u njemu da učestvuje za Mašinu piše stručnjak za radno pravo Mario Reljanović.

Generalni štrajk mnogima deluje kao kolektivna akcija koja bi dovela do pada režima i razrešenja političke krize u Srbiji. Kakve su mogućnosti za generalni štrajk i ko i kako može u njemu da učestvuje za Mašinu piše stručnjak za radno pravo Mario Reljanović.

Studentski protesti u zreloj fazi, njihovi benefiti i o čemu bi nadalje trebalo razmišljati?

Simboličnim oduzimanjem moći predsedniku države i masovnim organizovanjem studentski protesti su već uradili dosta za celokupno društvo. Kakva su dalja ishodišta i mogućnosti ovog pokreta, razmatra Nemanja Drobnjak.

Simboličnim oduzimanjem moći predsedniku države i masovnim organizovanjem studentski protesti su već uradili dosta za celokupno društvo. Kakva su dalja ishodišta i mogućnosti ovog pokreta, razmatra Nemanja Drobnjak.

UČITAJ JOŠ POSTOVA
Mašina home

Impressum

Kontakt

Facebook

Twitter

Instagram

TikTok

Viber

RSS

© 2026 Copyleft Mašina.rs