Forma: Intervju

Mario Reljanović

Reljanović: Radnik ne može da dobije zakonit otkaz zbog odbijanja da učestvuje na političkom skupu

Radnici se samo solidarno i kolektivno mogu odupreti eventualnim pritiscima da prisustvuju mitingu vlasti koji je najavio predsednik Aleksandar Vučić, smatra stručnjak za radno pravo dr Mario Reljanović koji nije uveren da je ćutanje sindikata u aktuelnoj situaciji mudro.

Radnici se samo solidarno i kolektivno mogu odupreti eventualnim pritiscima da prisustvuju mitingu vlasti koji je najavio predsednik Aleksandar Vučić, smatra stručnjak za radno pravo dr Mario Reljanović koji nije uveren da je ćutanje sindikata u aktuelnoj situaciji mudro.

Radnički pokret kao put ka emancipaciji: Quo vadimus, Herman?

„Nakon iskustva dvadesetog veka i proteklih trideset godina lutanja levice, neophodno je iznova podsećati na kritičku oštricu marksizma. Knjiga o Hermanu je doprinos obnovi marksizma i podsetnik na, od marksizma nerazdvojnu, nužnost kritičke misli“, ističe istoričar Stefan Gužvica o radničkom intelektualcu, Bogomiru Hermanu.

„Nakon iskustva dvadesetog veka i proteklih trideset godina lutanja levice, neophodno je iznova podsećati na kritičku oštricu marksizma. Knjiga o Hermanu je doprinos obnovi marksizma i podsetnik na, od marksizma nerazdvojnu, nužnost kritičke misli“, ističe istoričar Stefan Gužvica o radničkom intelektualcu, Bogomiru Hermanu.

Andrej Hunko

Internacionalizam je DNK levice – intervju sa Andrejom Hunkom poslanikom u Bundestagu

Andrej Hunko je posetio Beograd kako bi podržao kurdskog političkog aktivistu Edževita Piroglua koji je već dve godine u zatvorima u Srbiji. Sa Hunkom smo razgovarali o značaju skorašnjih izbora u Turskoj i o internacionalizmu.

Andrej Hunko je posetio Beograd kako bi podržao kurdskog političkog aktivistu Edževita Piroglua koji je već dve godinu u zatvorima u Srbiji. Sa Hunkom smo razgovarali o značaju skorašnjih izbora u Turskoj i o internacionalizmu.

Ivana Bogićević Leko o Memorijalu „Boško Buha“: „Naravno da programi ne treba da budu prepisani iz vremena koje je prošlo, ali je veoma važno da ostanu namenjeni deci i mladima“

„Nadležnost i odgovornost se do besvesti prebacuje sa institucije na instituciju, čime se problemi samo guraju pod tepih, a ne rešavaju, dok vreme neumitno prolazi, a prilike se propuštaju. Memorijal ’Boško Buha’ je jedan u moru takvih primera“, kaže za Mašinu Ivana Bogićević Leko, članica Inicijative za obnovu memorijalnog kompleksa „Boško Buha”.

„Nadležnost i odgovornost se do besvesti prebacuje sa institucije na instituciju, čime se problemi samo guraju pod tepih, a ne rešavaju, dok vreme neumitno prolazi, a prilike se propuštaju. Memorijal ’Boško Buha’ je jedan u moru takvih primera“, kaže za Mašinu Ivana Bogićević Leko, članica Inicijative za obnovu memorijalnog kompleksa „Boško Buha”.

Žene i nasleđivanje imovine – običaj još uvek jači od zakona

U novoj epizodi podkasta Devojka iz predgrađa (DIP), autorka Slavica Trifunović razgovara sa Katarinom Ranković iz Ženskog udruženja kolubarskog okruga, o pitanju nasleđivanja imovine, frazama poput „žensko dete tuđa kuća“, razlici između izjave odričem se i ne prihvatam se imovine i pritiscima koje žene trpe od strane porodice zbog kojih se odriču imovine.

U novoj epizodi podkasta Devojka iz predgrađa (DIP), autorka Slavica Trifunović razgovara sa Katarinom Ranković iz Ženskog udruženja kolubarskog okruga, o pitanju nasleđivanja imovine, frazama poput „žensko dete tuđa kuća“, razlici između izjave odričem se i ne prihvatam se imovine i pritiscima koje žene trpe od strane porodice zbog kojih se odriču imovine.

Pitali smo nastavnike: Da li državna matura može da unapredi obrazovni sistem u Srbiji?

Odluka Ministarstva prosvete da se u Srbiji od školske 2023/2024. godine uvede državna matura naišla je na otpor srednjoškolaca i velikog broja fakulteta. Stručnjaci za obrazovanje govore za Mašinu o prednostima i manama koncepta državne mature.

Odluka Ministarstva prosvete da se u Srbiji od školske 2023/2024. godine uvede državna matura naišla je na otpor srednjoškolaca i velikog broja fakulteta. Stručnjaci za obrazovanje govore za Mašinu o prednostima i manama koncepta državne mature.

Autsorsovanje tehničke službe vodi ka pogoršanju boravka dece u vrtićima, smatra vaspitačica Jelena Dinić

Već par meseci radnici u predškolskim ustanovama i roditelji dece koja idu u vrtiće pokušavaju da shvate šta sve podrazumeva najavljena reforma sistema predškolskog vaspitanja na koju je dodata i najava uvođenja besplatnih vrtića u Beogradu. Nadležne institucije i dalje ne daju odgovore, a sindikalna aktivistkinja, Jelena Dinić, sa kojom smo razgovarali, smatra da bi potencijalno autsorsovanje osoblja nanelo veliku štetu obdaništima.

Već par meseci radnici u predškolskim ustanovama i roditelji dece koja idu u vrtiće pokušavaju da shvate šta sve podrazumeva najavljena reforma sistema predškolskog vaspitanja na koju je dodata i najava uvođenja besplatnih vrtića u Beogradu. Nadležne institucije i dalje ne daju odgovore, a sindikalna aktiviskinja, Jelena Dinić, sa kojom smo razgovarali, smatra da bi potencijalno autsorsovanje osoblja nanelo veliku štetu obdaništima.

dvoriste vrtića

„Država mora da pojasni šta njoj treba“, kaže Vesna Janjić predstavnica predškolskih radnica usled najavljene reforme

Postoje li strukture zaposlenih u obdaništima koje predstavljaju „višak“ koji je moguće „otuđiti“? Da li ćemo u bliskoj budućnosti imati vrtiće na čijem spisku stalno zaposlenih neće biti kuvarica, servirki ili čistačica? Ovo su pitanja koja trenutno brinu roditelje, zaposlene u predškolskim ustanovama, kao i predstavnike i predstavnice sindikata predškolstva.

Postoje li strukture zaposlenih u obdaništima koje predstavljaju „višak“ koji je moguće „otuđiti“? Da li ćemo u bliskoj budućnosti imati vrtiće na čijem spisku stalno zaposlenih neće biti kuvarica, servirki ili čistačica? Ovo su pitanja koja trenutno brinu roditelje, zaposlene u predškolskim ustanovama, kao i predstavnike i predstavnice sindikata predškolstva.

Darko Suvin: „Svaki malo bistriji ekonomist danas bi mogao ustanoviti da se u prvih 30 godina SFRJ živjelo materijalno bolje nego danas“

„Nalazim izvanrednime kako se gotovo nigdje, pa ni kod nas, uopće ne govori o kapitalizmu i principu profita kao jedinoj bazi vrijednosti i uspjeha“, kazuje Darko Suvin u razgovoru sa Gojkom Božovićem povodom Međunarodne konferencije Instituta za društvene studije „Vreme promena“, održane oktobra 2022. u Beogradu.

„Nalazim izvanrednime kako se gotovo nigdje, pa ni kod nas, uopće ne govori o kapitalizmu i principu profita kao jedinoj bazi vrijednosti i uspjeha“, kazuje Darko Suvin u razgovoru sa Gojkom Božovićem povodom Međunarodne konferencije Instituta za društvene studije „Vreme promena“, održane oktobra 2022. u Beogradu.

Nebojša Yamasaki Vukelić: „Mislim o kraju sveta kao nečemu za čime žudimo, na primer kad kažemo ’dokle više’ ili ’hoće li ovo već jednom prestati’“

„Patrijarhalni je stav, da su ljubavni odnosi nedovoljno ’relevantna’ tema i da je izražavanje osećanja inferiorno u odnosu na neki analitički pristup“, smatra umetnik Nebojša Yamasaki Vukelić koji je nedavno imao svoju samostalnu izložbu u galeriji Doma omladine.

„Patrijarhalni je stav, da su ljubavni odnosi nedovoljno ’relevantna’ tema i da je izražavanje osećanja inferiorno u odnosu na neki analitički pristup“, smatra umetnik Nebojša Yamasaki Vukelić koji je nedavno imao svoju samostalnu izložbu u galeriji Doma omladine.

Jelena Reljić: „Moramo međusobno da se pomažemo jer je očigledno da nam pomoć od ovakve države ne dolazi lako“

Stanovnici niškog romskog naselja „12 februar“ deset godina pokušavaju da dobiju pouzdano priključenje na elektrodistributivnu mrežu, ali umesto rešenja dobili su totalno isključenje naselja koje traje duže od pola godine. Za Mašinu o problemima stanovnika naselja „12 februar“ govori Jelena Reljić, sociološkinja i aktivistkinja pokreta Opre Roma Srbija.

Stanovnici niškog romskog naselja „12 februar“ deset godina pokušavaju da dobiju pouzdano priključenje na elektrodistributivnu mrežu, ali umesto rešenja dobili su totalno isključenje naselja koje traje duže od pola godine. Za Mašinu o problemima stanovnika naselja „12 februar“ govori Jelena Reljić, sociološkinja i aktivistkinja pokreta Opre Roma Srbija.

Sanja Krsmanović Tasić: „Mislim da smo Marije Ručare svi mi danas, eksploatisani radnici i radnice“

"Došao je red na eksploataciju ljudi, naše krvi, tetiva, mišića, bubrega, materica,“ govori rediteljka Hleb teatra, Sanja Krsmanović Tasić povodom predstave „Marija Ručara“ i večerašnjeg razgovora o tome kako do prava na porodiljsko i šta znači dostojanstven rad u kulturi u Krokodilovom Centru za savremenu književnost u organizaciji portala Mašina.

„Došao je red na eksploataciju ljudi, naše krvi, tetiva, mišića, bubrega, materica,“ govori rediteljka Hleb teatra, Sanja Krsmanović Tasić povodom predstave „Marija Ručara“ i večerašnjeg razgovora o tome kako do prava na porodiljsko i šta znači dostojanstven rad u kulturi u Krokodilovom Centru za savremenu književnost u organizaciji portala Mašina.

Protesti u Iranu: „Ono što nam je svima zajedničko je želja za svetlijom budućnošću i mogućnošću da izgradimo novi sistem u svojoj zemlji“

„Obavezni hidžab u srcu je režima Islamske Republike. Činjenica da su prava žena u centru zahteva pokazuje da je meta protesta čitav režim. U kontekstu Irana, ovo obuhvata sve od uništene ekonomije, ekstremnog siromaštva, ekoloških problema kao što su suša i zagađenje do nedostatka društvenih i političkih soboda“, rekla je aktivistkinja poreklom iz Irana novinarima Kluba putnika.

„Obavezni hidžab u srcu je režima Islamske Republike. Činjenica da su prava žena u centru zahteva pokazuje da je meta protesta čitav režim. U kontekstu Irana, ovo obuhvata sve od uništene ekonomije, ekstremnog siromaštva, ekoloških problema kao što su suša i zagađenje do nedostatka društvenih i političkih soboda“, rekla je aktivistkinja poreklom iz Irana novinarima Kluba putnika.

Dragana Arsić: „Njihova namera je da nas iscrpu“

Sud će u narednih mesec dana odlučiti o tome ko je u pravu u dva od nekoliko pravnih postupaka koje protiv ekološke aktivistkinje Dragane Arsić vode Nebojša i Sanja Petrić, suvlasnici Galensa.

Sud će u narednih mesec dana odlučiti o tome ko je u pravu u dva od nekoliko pravnih postupaka koje protiv ekološke aktivistkinje Dragane Arsić vode Nebojša i Sanja Petrić, suvlasnici Galensa.

Ne damo jadar transparent

Ne damo Jadar: Ostala nam je samo ulica

Nebojša Petković iz udruženja Ne damo Jadar kaže da građani šest meseci čekaju na odgovor vlasti o narodnoj inicijativi za zabranu rudarenja litijuma, dok ih vlasti ignorišu i vređaju.

Nebojša Petković iz udruženja Ne damo Jadar kaže da građani šest meseci čekaju na odgovor vlasti o narodnoj inicijativi za zabranu rudarenja litijuma, dok ih vlasti ignorišu i vređaju.

Jelena Vidanović: Naš cilj je formiranje socijalnih zadruga za veliki broj ljudi koji su sada na „na ulici”

Republički sindikat sakupljača sekundarnih sirovina je osnovao reciklažni centar, razvio aplikaciju Odnesi i planira osnivanje socijalnih zadruga za „nevidljive radnike”.

Republički sindikat sakupljača sekundarnih sirovina je osnovao reciklažni centar, razvio aplikaciju Odnesi i planira osnivanje socijalnih zadruga za „nevidljive radnike”.

feminizam_iz_teretane

Feminizam iz teretane: Osnaživanje ide i iz glave i iz tela!

O konceptu feminističkog treninga i mogućnostima transformisanja teretana u prostore za osnaživanje žena razgovarali smo sa Hristinom Cvetinčanin Knežević koja vodi instagram profil ,,Feminizam iz teretane’’.

O konceptu feminističkog treninga i mogućnostima transformisanja teretana u prostore za osnaživanje žena razgovarali smo sa Hristinom Cvetinčanin Knežević koja vodi instagram profil ,,Feminizam iz teretane’’.

Gabor Maté: Kapitalizam čini roditelje anksioznima, a oni prenose svoj stres na decu

Koliko nas u savremenom kapitalizmu pati od zavisnosti i zašto? Kako ekonomske nejednakosti utiču na razvoj dece i koliko je za njih važna ne samo empatična porodica, već i zajednica i škola? To su neka od pitanja na koje odgovara Gabor Mate, lekar, autor i stručnjak za oblasti zavisnosti, traume i dečijeg razvoja.

Koliko nas u savremenom kapitalizmu pati od zavisnosti i zašto? Kako ekonomske nejednakosti utiču na razvoj dece i koliko je za njih važna ne samo empatična porodica, već i zajednica i škola? To su neka od pitanja na koje odgovara Gabor Mate, lekar, autor i stručnjak za oblasti zavisnosti, traume i dečijeg razvoja.

Nikolina Pavićević, misli Kritički: “Bez kolektivnog rada ne možemo daleko stići”

Dve godine nakon pokretanja profila Kritički na društvenoj mreži Instagram, razgovaramo sa Nikolinom Pavićević o tome kako je i iz kog razloga nastala ideja iza ovog projekta.

Dve godine nakon pokretanja profila Kritički na društvenoj mreži Instagram, razgovaramo sa Nikolinom Pavićević o tome kako je i iz kog razloga nastala ideja iza ovog projekta.

radnička ruka

Nemačkoj su potrebni milioni novih radnika, a Srbija nema adekvatne mere da spreči masovne odlaske

Nemačkoj, u koju već odlazi veliki broj ljudi iz Srbije, nedostaju milioni radnika i radnica. Kao država sa najačom ekonomijom u EU, Nemačka planira da donese niz mera koje će olakšati pristup njenom tržištu rada ljudima koji žele da rade tamo, to će neminovno dovesti do novog talasa iseljenja. Da li Srbija i njena privreda imaju načine da radnu snagu zadrže u zemlji?

Nemačkoj, u koju već odlazi veliki broj ljudi iz Srbije, nedostaju milioni radnika i radnica. Kao država sa najačom ekonomijom u EU, Nemačka planira da donese niz mera koje će olakšati pristup njenom tržištu rada ljudima koji žele da rade tamo, to će neminovno dovesti do novog talasa iseljenja. Da li Srbija i njena privreda imaju načine da radnu snagu zadrže u zemlji?

UČITAJ JOŠ POSTOVA
Mašina home

Impressum

Kontakt

Facebook

Twitter

Instagram

TikTok

Viber

RSS

© 2026 Copyleft Mašina.rs